Činkvina je talijanska narodna pjesma koja se sastoji od pet stihova. Zato se naziva i petostih. Svaki stih se piše prema uputama:

1. stih = jedna imenica ( koja je ujedno i tema činkvine)
2. stih = dva pridjeva (koji opisuju, označavaju imenicu iz 1. stiha)
3. stih = tri glagola ili tri glagolske imenice 
4. stih = rečenica od četiri riječi (koja objašnjava imenicu iz prvog stiha, a istovremeno izriče stav prema temi)
5. stih = imenica (istoznačnica)

Nakon obrade lekcije o dijalektalnoj poeziji, šestaši su dobili stvaralački zadatak. Trebali su napisati činkvinu s temom iz našega zavičaja na našem dijalektu. 

More.

Lipo, plavo.

Ljulja, pljuska, diže.

Umoran u kaić sidneš.

Lipota.

(Monika Lilić)

Tica.

Mala, glasna.

Leti, piva, skače.

Njena pisma očarava nas.

Pisma.

(Roza Topić)

Ribar.

Stari, vridni.

Mrižu zgrišpanu vadi.

Sritan, ponosan.

Ribar.

(Lovre Raste)

Dalmacija.

Najlipša, najbolja.

Rani, blista, liči.

Infišana san u nju.

Dalmacija.

(Sara Tomaš)

Bura.

Hladna, razorna.

Puše, smrzava, razbija.

Nosi sve pred sobom.

Nemirna.

(David Jurlina)

Proliće.

Lipo, rascvitano.

Cvita, raste, miriše.

Sve je raznih boja.

Nemir.

(Nikola Sumić)

Mačka.

Živahna, nepredvidiva.

Skakutanje, predenje, odmaranje.

Ljubav prema njoj je posebna.

Sreća!

Maslina.

Zelena, visoka.

Cvjeta, raste, miriše.

Ulje zlatno za mene daje.

Priroda!

(Dario Vela)

Galeb.

Veliki, stari.

Leti, kruži, gleda.

Gladni galeb gleda ciple.

Galeb.

(Roko Điković)